MALO LI JE

(Pesma za nikog i za svakog)


Oteli ste mi ognjište,
kuću i baštu,
višnje u cvetu
i stari orah,
grobove
da na njima ni slova
ne prepoznam.

U mom krevetu,
na jastuku spavate,
snivate krvave božure,
pokriveni mojim ćilimima
što ih je majka,
kao devojka tkala.

Iz mog putira,
za mojim stolom
ispijate crveno vino,
moju krv,
iz sedam vinograda metohijskih.

U mojim cipelama
gazite niz dečačke pute,
pod starom lipom,
kad najlepše zamiriše.

U mom kaputu odaginjete stud
u prvo predvečerje,
kad puhne povetarac
sa Veternika i Dragodana.

Ej ! Malo li je ?

I pesme ,moje
oteste
u njima stihovi,ravnice
i suncokreti,
žitna polja nepregledna,
sa zalutalim makovima,
kao zvezde na nebu.

Hiljadu i petstotina pesama,
malo li je ?
Zlikovci !