Matis Gogh i Ja 3. 8. 2016.

Rekao sam

Delfi

DELFI KNJIŽARA

ZORAN S. PILJEVIĆ - OČITAVANJE

JOŠ UVEK

Još uvek čuvam korake

i jutro sa tvoga oka,

kiše hladne na dlanu.

Još uvek...

Poneku bledu fotografiju

među mnogim sećanjima

i neispričanim pričama,

stari papir i crtež,

mesec i zvezdu na njemu.

Čuvam

Pijanstva i jecaj violina,

iz stare knjige pesmu

i plave ptice u gnezdu,

praznu kovertu i pisma,

jedan otisak usana na margini.

Još uvek čuvam obalu

izgubljene reke i daljinu,

onaj šapat što je nestao na vetru.

Nemir večnog lutalice

i naše mesto na brdu,

jedan uveli žuti cvet,

samo za tebe,

miris pokošene trave.

IMAM

Imam leptira

u levom džepu,

pticu u njedrima,

i tebe kraljicu snova

kroz noć što dolaziš,

lagano budiš me.

Dok daleko je nebo,

dok daleko je naša obala.

Imam sve boje

crne i sive, senke,

prigušena svetla,

sve noći, zatečene na putu sna,

i pero pod uzglavljem,

malo zvezdanog praha

nadohvat svoje nutrine.

I tebe u velu magle,

pred jutro kad dolaziš,

sa hladnim dahom što prati me,

imam te na tragovima

starog papira, brižno sačuvanom,

u džepu starog kaputa,

bosonogu na promrzlom dlanu.

U ovih nekoliko

probranih reči i slova,

pod srebrnim osmehom meseca,

u ovom dahu, na kraju noći,

u ovoj tišini,u zagrljaju jutra,

u ovom pogledu psa lutalice.

 Imam u ovom beskraju titraja,

u odjeku svojih koraka,

u svim mislima koje nadolaze,

iz moje najdalje daljine.

I kad se iskre u vatru stope,

u zadnjem pijanom plesu,

dajem ti najbolje mesto,

među svim stihovima svojim.

IZMEĐU PUTNIKA I PESNIKA

Kada se vratim u svoju pustinju

na tragu svih odgovora.Bez pravog

saputnika,sa ključem za sve krugove,

pobedim žeđ vekova i noć prespavam

sa najotrovnijom zmijom.U prvo jutro,

sa svojom senkom nastavim put.

Pronađem izbrisane tragove prošle,

jednu misao odapnem prema vratnicama neba.

Kada otvorim dlanove i prah sa njih

odnese vetar, severni hladni. I istina,

istina se pomoli na kraju dana,

na pomolu predvečerja.Kada se spoznam

između neba i tla ,sve stane i samoća

progovori glasno:,,Gde je početak i kraj .’’

Kada mi zmija ponudi odgovore,

zauzvrat tražeći jedan izvor iz najdublje nutrine.

Misao se visoko podigne i vreme zastane,

u svom hodu.Negde na pola puta sustignem ,

pesnika što crnu torbu nosi i u njoj crveni kamen.

**

I tada kaza mi svoju pesmu večnosti.

O, kako prenu me ta pesma! Iz obamrlosti,

i polusna i svi moji izvori iz najdublje nutrine

uzburkaše se.I dobro zapitah se ,,Ko smo to,

na mapi zvezda?!’’Pesnik i njegova pesma nastaviše

dalje ,a ja nad ponorom svoje misli ostadoh sam,

da odgonetnem sopstvo.I dobro spoznah,, Da

pesnici su tanak led preko kojeg valja prebauljati,

i što jači trzaj i pokret bude ,to veća je čeljust tvoga

neznanja koja progutaće te.’’O, Gospode! Zar da me

sa pesnikom kušaš ,na ovom putu proniknuća ?

Zar pesnikova oluja I grom ne leže ispod njegove

najtiše ćutnje? A vetar je pohotna tišina.

A meni treba pesma zrikavaca i da ponovno se sa

pustinjom stopim ,da žeđ me više ne mori.

Al' zapadoh u duboku misao ,,Sada na koju stranu?’’

Dobro zapitan zastadoh,i pustinja zastade u meni,

i moje sopstvo zastade u njoj.

***

I gle najednom vreme se probudilo iz svog sna,

i dade se u besomučni i bezobzirni trk i progovori

,,Vreme nikoga ne čeka ,neće ni tebe!''

A ja tek što prohodao sam ,posustajem u ovoj pustinji,

tražeći oslonac na onoj pesnikovoj pesmi večnosti.

Pesnika sa crnom torbom i crvenim kamenom u njoj,

o kamenu još ne beše progovorio.I kako ni mene vreme

neće čekati i sam se dadoh u trk, dohvatih vreme

za rukav i jedno dugme i ne popustih .Al' vreme se otrgnu

i odbaci me na pesak i prašinu i mnoga duboka spoznanja zadobih,

i pokapa krv i znoj tu pred budućim koracima, mojim putevima.

Ono dugme vremena osta u mojoj ruci ,,O,male velike pobede

nad vremenom koje nikog ne čeka!'' I evo još ga u desnoj ruci,

šaci držim.Potom nastavljam put sa svojom malom pobedom

i velikom težnjom, dok moja vatra i plamen se polako gasi.

I ova noć me lepljiva svojim plaštom grli.,,O, samo da istrajem!’’

Do jutra,do prvog zraka sunca , a potom već nekako,

moja ptica iz njedara pronaći će put iz ove pustinje.