Jaglikin venac

JAGLIKIN VENAC

Dugo sam prebivao na vrhu,

na tom mestu,pesnika

blizu oblaka,blizu nedorečenih htenja,

iznad divlje obale,

mnogih brodoloma,slikarevog platna.

Na Jaglikinom vencu

odakle puca pogled

na nepreglednu pučinu.

Tu pored stare vetrenjače

s Van Gogove prelepe slike,

jecala je pod naletom vetrova,

stara vetrenjača.

A ja ?!

Pod njom sam dugo pisao stihove

o morima i valovima,

brodovima što se lagano kreću,

preko vatrenog horizonta,pred zalazak sunca.

Svetioniku,svetlima i boji sa slikarevog kista,

što traga za večitom vatrom.

Dugo sam stihove pisao opijen mirisima pučine

na vrhu,na Jaglikinom vencu.

Dok su galebovi u jatima leteli,

na toplim strujama vetra,

vriskom probijali odjek valova.

Taj osećaj trijumfa je nosio u daljinu,

kao poruka u boci,taj nepokolebljivi osećaj...

dozivao na ponovnost ,stihove ,ptice u letu.

Pesnike i slikare od boja opijenih.

Bird in the bosom

SEĆAŠ LI SE ANDREA

Sećaš li se ulice

kroz koje smo prolazili

u prve predvečerne sate,

pijani od stihova,

koje smo govorili

u kafeu pesnička priča.

Crvenog vina ?

Kao zalaska sunca

na dalekom horizontu.

Andrea sećaš li se?

Dok je stari kapetan

Rolf pripovedao priče

sa daleke pučine.

I ubeđivao da je sever

jedino pravo mesto,

gde bi otpočinuo

posle duge plovidbe,

na kraju svog burnog života.

Zastava i fenjera ?

Pod kojima smo prolazili

u novo jutro, zapućeni,

ohrabreni mirisom kiše

sa uspavane obale.

Valovi svojom penom,

podsećali,

da smo postojani kao ptice.

Na tom mestu...

U knjizi stihova,

između mnogih redova,

mnogih pesama...

Sećaš li se Andrea?

Pijanih dokera,

i vriska galebova,

od kojih smo bežali

smejući se dugo,dugo,

posle toga. Sećaš li se Andrea?

Birds in the bosom

                           ULICA POBEDE

Koraci odbegli

od noći od sna

odjekuju nestvarno,

kišne kapi slivaju

na putu ka cilju.

Slova u ruci

za jutro objašnjenje,

izgovorene reči

prosute na dohvat,

presretnute misli,

od prošle noći sni,
nesanica.

Fragmenti podeljeni

slučajnim prolaznostima,

violina koja staru pesmu

otkriva konačnom trenu

u ponovnom prolazu,

nova i već viđena lica.

Na licu prećutani san

kao otežali oblak kišni,

na ramenu torba želja

razlog da postojimo prolazni

i s težnjom da zamene se obale,

ulicu Pobede za jutro

neko sledeće ostavljam.

I ništa nije završeno

kroz zgusnuto prosejano trunje

dok ne slože se sve slike

na zidu senke se izgube.

STREET VICTORY

Steps runaway

of nights of sleep

echo unreal

raindrops flowing

on the way to the goal

Letters in hand

explanation for the morning,

spoken words

scattered within reach,

intercepted thoughts,

reduction from last night

and insomnia.

Fragments divided

random transience,

violin that old song

reveals the final moment

in re-passing,

new and already seen the face.

On the face of unspoken dream

harder for the cloud rain,

shoulder bag desire

reason that there are transient

and ultimately to replace the coast

won the street for a morning

following a leave.

And nothing is over

sifted trough the dense particles

while not agree to all of the pictures

shadows on the wall are lost


  

 

Birds in the bosom

                          MESEČINA

Kako me prenu!

Iz najdublje misli,

iz spokoja i obamrlosti

srebrni trak mesečev

kroz okno prozorsko.

Kako me kuša?!

U ovaj pozni sat,

kao pijanca staro vino,

ove noći smo saputnici

da bolje mesto usnimo

na čun ruke oslonimo.

I kroz prsten noć,

osećam taj otežali dodir

samo u prolazu,

ništa značajno i istrajno

bez spremnosti za jutro.

Stojim obasjan

kao da budim se

sve jasnije,viđenje,

na bolje mesto usmeren

gde protiču velike reke,

visine dostupnije.


MOONLIGHT


How startled me!
The deepest thoughts,
the tranquility and numbness
silver ribbons moon
through the window pane.


How do I taste?
At this late hour,
like a drunk old wine,
This night we companions
better place to submit
Chun rely on hand.


I ring through the night,
I feel the touch harder
only in passing,
nothing significant and persistent
unprepared for the morning.


I stand illuminated
like to wake up
increasingly clear vision,
directed to a better place
where large rivers flow,
level accessible.

Birds in the bosom

MOJE MESTO NA OBALI


Moje mesto
na obali severa
kad sumrak doziva
iz njedara vetrova.


Dok govoriš
moje ime,
tako jednostavno
i snažno,kao dodir vetra.


Izgubljene korake brojimo
brodove na pučini
i ptice umorne,
između početka i kraja priče.


Na mom mestu čekanja
obala zaćutana
govoriš nešto sasvim tiho
o besprekornoj daljini.


Dok imam taj osećaj pobede
spajanja senki i vala
uzdižem se iz sećanja
do najviše tačke spoznaje.





 MY PLACE ON THE COAST



 

My place
the north coast
When dusk name
from the bosom of winds.

While talking
my name
so simple
and strong, like the touch of the wind.

Step number lost
ships on the high seas
birds and weary,
between the beginning and end of the story.

At my place waiting
silent shore,
something quietly
the impeccable distance.

While I have this feeling of victory
merger wave and shadows
rising from memory
to the highest point of knowledge.

 MIN PLATS PÅ KUSTEN



Min plats
den norra kusten
När skymningen namn
från famn vindar.

Medan de talar
mitt namn
så enkel
och stark, liksom touch av vinden.

Steg nummer förlorade
fartyg på öppet hav
fåglar och trötta,
mellan början och slutet på historien.

Hemma hos mig väntar
tyst strand,
något tyst
oklanderlig avstånd.

Medan jag har denna känsla av seger
fusionsvåg och skuggor
stiger från minnet
till den högsta punkten av kunskap.