JOŠ UVEK

Još uvek čuvam korake

i jutro sa tvoga oka,

kiše hladne na dlanu.

Još uvek...

Poneku bledu fotografiju

među mnogim sećanjima

i neispričanim pričama,

stari papir i crtež,

mesec i zvezdu na njemu.

Čuvam

Pijanstva i jecaj violina,

iz stare knjige pesmu

i plave ptice u gnezdu,

praznu kovertu i pisma,

jedan otisak usana na margini.

Još uvek čuvam obalu

izgubljene reke i daljinu,

onaj šapat što je nestao na vetru.

Nemir večnog lutalice

i naše mesto na brdu,

jedan uveli žuti cvet,

samo za tebe,

miris pokošene trave.