IMAM
Imam leptira
u levom
džepu,
pticu u
njedrima,
i tebe
kraljicu snova
kroz noć što
dolaziš,
lagano budiš
me.
Dok daleko je
nebo,
dok daleko je
naša obala.
Imam sve boje
crne i sive,
senke,
prigušena
svetla,
sve noći,
zatečene na putu sna,
i pero pod
uzglavljem,
malo
zvezdanog praha
nadohvat
svoje nutrine.
I tebe u velu
magle,
pred jutro
kad dolaziš,
sa hladnim
dahom što prati me,
imam te na
tragovima
starog
papira, brižno sačuvanom,
u džepu
starog kaputa,
bosonogu na
promrzlom dlanu.
U ovih
nekoliko
probranih
reči i slova,
pod srebrnim
osmehom meseca,
u ovom dahu,
na kraju noći,
u ovoj
tišini,u zagrljaju jutra,
u ovom
pogledu psa lutalice.
Imam u ovom beskraju titraja,
u odjeku svojih koraka,
u svim mislima koje nadolaze,
iz moje
najdalje daljine.
I kad se
iskre u vatru stope,
u zadnjem
pijanom plesu,
dajem ti
najbolje mesto,
među svim
stihovima svojim.
